Preuzeto iz magazina EKONOMIST

Pčelarstvo Srbije

Dileme pčelice Maje

Za devet prošlogodišnjih meseci pčelari su izvezli meda za svega 3,1 hiljade dolara, šest puta manje nego 2002. godine

Sa pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta - oranica, bašta, voćnjaka, vinograda, livada, pašnjaka i velikih površina pod šumom - Srbija ima izvanredne prirodne resurse za razvoj pčelarstva i proizvodnju kvalitetnog meda. No, kako je to kod nas već uobičajeno - i ova proizvodnja je potpuno neorganizovana i manje više prepuštena entuzijastima i ljudima koji se pčelarstvom bave iz hobija. U Srbiji je, naime, registrovano 160 Udruženja pčelara sa oko 200 hiljada članova i mada je prema podacima RZS (za 2002. godinu) registrovano 164 hiljade košnica - taj broj varira i do 320 hiljada, jer pčelari nisu prijavili tačan broj iz straha od dodatnog oporezivanja.

Više ni cvet nije bezbedan

Proizvodnja meda, prema istom izvoru, 2001. godine je iznosila 2,32 hiljade tona (pretpostavlja se da su količine bar dvostruko veće), 13 odsto manje nego 2000-te godine i 40 odsto manje nego 1983. godine koja se računa kao reper uspešnosti u ovoj proizvodnji. Statističari beleže da je 2002. godine izvezeno meda, u vrednosti 18,7 hiljada dolara (a uvezeno za tri hiljade dolara iz Grčke, Španije i Švajcarske), a za devet prošlogodišnjih meseci - za svega 3,1 hiljadu dolara; najveće količine su plasirane u BiH, Makedoniji i Kanadi. Na izvoz ovog artikla u EU i SAD pčelari će morati da sačekaju usaglašavanje sa propisima - uvođenje HASSR sistema, registraciju objekata za izvoz na ta tržišta i dobijanje izvoznog broja. Inače, godišnja potrošnja po glavi ovdašnjeg stanovništva je ispod jednog kilograma, ne zato što narod ne zna blagodeti ove hrane, već što je siromašnom svetu - skup.

Konstituisana Grupacija

Na prošlonedeljnom sastanku pčelara u PKS (23. marta) formirana je Grupacija za pčelarstvo, proizvodnju meda i ostalih pčelinjih proizvoda i usvojeni su Poslovnik o radu i Program za tekuću godinu. Tom prilikom je Srbislav Vidojević iz knjaževačkog "Timomeda" rekao da godinama o pčelarstvu i problemima pčelara niko od državnih institucija nije vodio računa, da je ova proizvodnja zapostavljena, mada je po sortimentu atraktivna i imala bi, ako se dobro organizuje profitabilno poslovanje.

"Naša inicijativa od pre tri godine da se pri PKS formira ova Grupacija konačno će dati legitimitet našem radu i omogućiti da "glas pčelara" iz ove komore PKS stigne do resornog ministarstva i Skupštine gde se usvajaju zakoni, tim pre što je Savez pčelarskih organizacija Srbije zatražio promenu Zakona o pčelarstvu i pčelama. Uglavnom se sve dešavalo mimo bilo kakve konsultacije sa pčelarima - pa je, mada nismo bili konsultovani, usvojen krajem prošle godine Pravilnik o kvalitetu pčelinjih proizvoda, usaglašen na bazi pravilnika EU. Konačno ćemo, radeći pri PKS, definisati neke zajedničke ciljeve i šta hoćemo u ovoj oblasti - znači, od razvoja do finalizacije svih tih proizvoda, kako na domaćem tržištu, tako i u izvozu.

Najveći kamen spoticanja imamo upravo na planu izvoza - na domaćem tržištu plasman funkcioniše kako tako, ali kada je u pitanju izvoz - imamo problema, jer mada smo registrovani za tržišta EU, mnogi naši objekti koji su trenutno u funkciji nisu osposobljeni da proizvedu robu za izvoz, nemamo izvozne brojeve i sve ono što je potrebno za tamo važeće standarde. Nadam se da ćemo ovako organizovani i uz pomoć PKS imati veće šanse za uspešniju proizvodnju i veći uticaj na razvoj pčelarstva", rekao je Vidojević, naglašavajući značaj pčele u procesu poljoprivredne proizvodnje, pre svega kod oprašivanja voća i povrća; upotrebom raznih pesticida dolazi do masovnog trovanja i pomora pčela što bi moglo da se reši programom i dinamikom zaštite voćnjaka i boljom saradnjom voćara i pčelara.

Po rečima Bosiljke Đuričić, profesora Veterinarskog fakulteta, na terenu je haotično stanje "daleko od ekološkog pčelarstva, pčelinji proizvodi imaju velike količine raznih antibiotika i štetnih sastojaka i normalno takav proizvod ne može u izvoz, pogotovu ne na tržište EU. Ono za šta se nauka zalaže je edukacija, bez koje nema ni govora o razvijenom pčelarstvu. Šta hoću da kažem, pčelari često preseljavaju svoje košnice na mesta koja prethodno nisu ispitana i gde su razne bakterije izazivači nekih bolesti pa se zarazne bolesti i tako šire", rekla je između ostalog dr.Đuričić.

Nadežda Vodeničar